Predstavnici zdravstvenih ustanova, akademske zajednice i stručnjaci za javno zdravstvo okupili su se 4. novembra 2025. godine kako bi podelili uvide i istraživački razvoj iz Kohortne studije nezaraznih bolesti na Kosovu (KOSCO). KOSCO, koji se sprovodi kroz Projekat pristupačne i kvalitetne zdravstvene zaštite (AQH), u saradnji s Nacionalnim institutom za javno zdravlje Kosova (NIJZK), Univerzitetom u Prištini i Ministarstvom zdravlja, predstavlja prekretnicu u jačanju istraživanja i izgradnji održivih pristupa zasnovanih na dokazima za prevenciju i upravljanje nezaraznim bolestima (NCD) na Kosovu.
Događaj je otvoren obraćanjem Ministarstva zdravlja, Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova i Univerziteta u Prištini, ističući važnost dugoročnih istraživanja za rešavanje rastućeg tereta hroničnih bolesti, uz napomenu da KOSCO studija pruža bitne podatke za usmeravanje nacionalnih politika i jačanje odgovora zemlje na nezarazne bolesti.
KOSCO je omogućen zahvaljujući kontinuiranoj podršci Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). U svom obraćanju, Merita Stavileci, viša službenica za programe u Švajcarskoj ambasadi, istakla je značaj studije, napominjući“ KOSCO je postao važan izvor za razumevanje tereta nezaraznih bolesti na Kosovu. Svaki od ovih koraka, od institucionalnog finansiranja, akademskog angažmana i širenja na nove opštine, do kontinuiranih naučnih publikacija o ovim podacima, približava nas uspostavljanju održive, nacionalno vođene kohortne studije.” Takođe je naglasila da se, kao i mnoge zemlje, Kosovo suočava sa visokim i rastućim teretom hroničnih bolesti, dok su nacionalni podaci o njihovoj prevalenciji, faktorima rizika i efikasnosti intervencija i dalje ograničeni. Iz tog razloga, napomenula je, SDC je 2019. godine pozitivno odgovorio na predlog Švajcarskog instituta za tropsko i javno zdravlje (Swiss TPH) da se pokrene ova važna studija.
Sastanak je nastavljen predstavljanjem „Izveštaja o nezaraznim bolestima na Kosovu“ od strane Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova, koji je predstavila prof. doc. Sanije Hoxha.
Prof. doc. dr. Naim Jerliu sa Univerziteta u Prištini i NIJZK-a naglasio je “ova saradnja je ojačala ne samo istraživačke kapacitete već i pouzdanost lokalnih istraživanja.” Dodao je da je KOSCO direktno doprineo ključnim političkim okvirima kao što su Nacionalni plan za nezarazne bolesti 2023–2025 i Akcioni plan za primarnu zdravstvenu zaštitu 2024–2026. Dalje je naglasio “ KOSCO podaci predstavljaju retko nacionalno blago za analizu zdravstvene putanje naše populacije, od životnog stila i društvenih i ekoloških faktora do promena kliničkih pokazatelja tokom vremena.” Napominjući da bi studija trebala biti strukturni i održivi deo nacionalne istraživačke i javnozdravstvene infrastrukture.
Na događaju su takođe predstavljene prezentacije prof. Nicole Probst-Hensch iz Švajcarskog instituta za tropsko i javno zdravlje (Swiss TPH), koja je raspravljala o vezama između mentalnog zdravlja i hroničnih bolesti poput hipertenzije i dijabetesa, ističući povezanost između mentalnog zdravlja i preventivnih zdravstvenih pokazatelja.
Dr. Ariana Bytyci Katanolli iz AQH/NIJZK predstavila je „KOSCO kroz godine“, sumirajući evoluciju studije, prekretnice i doprinose jačanju istraživanja na Kosovu.
Nadalje, mentori sa Univerziteta u Prištini predstavili su koncepte doktorskih i magistarskih teza razvijenih korišćenjem KOSCO podataka. Prof. doc. dr. Valbona Beqaj Zhjeqi iz NIJZK-a i Univerziteta u Prištini predstavili su koncept doktorske teze o efektima motivacionog savetovanja kod pacijenata s hipertenzijom. Prof. doc. dr. Ardita Byci Jakupi sa Univerziteta u Prištini raspravljala je o korišćenju KOSCO podataka za ispitivanje odnosa između urbanog planiranja i zdravog starenja, dok je prof. doc. Dr. Aida Loshaj Shala sa Univerziteta u Prištini predstavila integraciju farmakovigilance u KOSCO, analizirajući korelacije između nuspojava lekova i interakcija više lekova.
Kao prva i jedina dugoročna kohortna studija o nezaraznim bolestima na Kosovu, KOSCO nastavlja igrati vitalnu ulogu u oblikovanju nacionalnih zdravstvenih politika, jačanju akademskih istraživanja i informisanju o efikasnim strategijama prevencije. Posedovanje takve kohortne studije je ključno za razumevanje dugoročnih zdravstvenih obrazaca i usmeravanje donošenja odluka zasnovanih na dokazima, što označava važan korak ka uspostavljanju održive, istraživačke infrastrukture sa nacionalnim vlasništvom koja će služiti generacijama koje dolaze.